Бранко Чучак (Сарајево, 1. 8.1948 – Касиндол, 11.12.2008), пјесник, романописац, приповједач, драматичар, публициста и есејиста. Дјетињство је провео у Хан Пијеску, гдје је завршио основну школу. У Сарајеву је завршио Учитељску школу и студирао на Филозофском факултету. Живио је и стварао у Хан Пијеску, Сарајеву и Бањој Луци. Сахрањен је поред родитеља на градском гробљу у Хан Пијеску
Бранко Чучак је написао и објавио више књига поезије и прозе.
Прву књигу пјесама “О ништа и осталом” објавио је 1971. године, а након тога су му изашле збирке:
Жестока мармелада (1976),
Во у купусу (1981),
Психички изглед (1984),
Умијеће гутања кнедле (1988),
Писана малим словима (1990),
Помрчина виа Чамотиња (1995),
Дирљиви магацин (1996),
Лупа чекића у ремонтном заводу (1996),
Мрсна перница (1997),
Штипаљком за вјетар (Изабрани стихови, 2000. године),
Горио к`о ове новине (2002),
Човјече, у животу нисам чуо овако тужну причу (2004),
Ову би воду требало окупати (2005),
Као након добро обраног бостана (2008).
Свој књижевни таленат исказао је и у романима:
Ми се знамо од посљедњег дана, и Љута битка за собу Шарлот (Оба међусобни!).
Рукопис романа Ниједна се више неће звати Ленче, изгубљен је у Сарајеву у вихору рата.
Бранко Чучак је широј јавности познат и по колумнама (рубрике Чвор, Одрон на путу, Мрва у кревету, Црно на бијело, Суви печат итд.), које су излазиле у популарним дневним и недјељним новинама: Глас српске, Фокус, Република, Ослобођење-Српско Сарајево и др.
Потписао је књигу колумни:
Чуво сам Титу, као и књигу новелета Ива путује радничком класом (Исцрпљена издања!).
Књижевни опус Бранка Чучка употпуњују и драме:
Једна у мајке (Црна комедија),
Генерална проба смака свијета (Драма новинарске патке),
Меркалије бјежи из земљотреса (Оперета),
Црна мрља брзог за Сарајево (Текст за позориште сјенки),
Комад будала (Позоришни омнибус у десет чинова),
Печене су кокоши спадале са неба (Драма логореичне булимије),
Ноћ кад (је) штуца(ла) баба Ана (Радио-драма).