„Чучкова књига“ Игору Калајџији

Жири у саставу: Саша Губеринић, Маја Михајловић и Недељко Симанић донио је већинску одлуку о добитнику награде „Чучкова књига“ за 2024. годину. Награда се додјељује аутору Игору Калајџији  за књигу „Драме“ објављену 2024. године под окриљем Градске библиотеке «Карло Бијелицки» Сомбор, едиција Голуб.

Игор Калајџија, рођен је у Сарајеву, 1984. године, професор је српске књижевности и језика. Бави се музиком и писањем. Живи и ради у Бијељини.

Саопштење жирија поводом додјеле  награде „Чучкова књига“ за 2024. годину

Уметност не мора  да се гризе за језик, књижевност не треба да подилази, речи не смеју да буду уцењене. Она мора да буде слободна да би била истинита. Ако је спутана, она није права. Ако није изговорена до краја, она није потпуна. Књижевност, и уметност уопште, треба да нас помера ван граница комфора, са свим својим последицама, оваквим и онаквим. Једна реч некад може да буде већа од свега, онда када је изречена у правом тренутку.

На конкурс Јавне установе Народна библиотека „Бранко Чучак“ за доделу награде „Чучкова књига“ пристигле су књиге  поезије, кратких прича и драма аутора, различитих генерација и књижевних биографија. Пристигле књиге су тематски, идејно и стилски доста другачије једна од других, од традиционално реалистичних, родољбних, љубавних, до егзистенцијалистичко филозофских. Већинском одлуком, жири је одлучио да овогодишњу награду „Чучкова књига“, понесе књига драма Игора Калајџије, штампана као прва књига неафирмисаног аутора, у едицији Голуб Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ из Сомбора. Оно што књигу Калајџије издваја од других у конкуренцији су слободна мисао која почива на темама безизлаза, пролази кроз тренутке самодеструкције, и до краја остаје доследна себи. Вођен мотивима самопреиспитивања, самопрогона и непрестаном запитаношћу над сврхом живота у оквирима капиталистичког друштва, аутор се не крије у фразама и општим местима, већ дозвољава својим ликовима потпуну експресију сваког субјективног доживљаја. Овде никако не говоримо о претеривању, већ о потпуној отворености у говору и мисли.

„Драме“, су драме, или нису? Ако се позовемо на дефиницју Аристотелове драме, схватамо да Игоровим драмама недостају основни постулати попут јединства места и простора, ликови који делају а не приповедају, па својим делањем не доводе нидокаквог прочишћења. Остаје питање да ли нас аутор намерно наводи на погрешан траг не дајући својим анти-драмама наслов који би им мање, или више одговарао, а остављајући нам простор да се бавимо текстом у оквиру реплика његових ликова, или сасвим изван тог контекста. Оне су бунт, критика конзумеристичког друштва која је довела до располућености појединца и растапања карактера. Његови ликови су бесперспективни,  без сврхе у сопственом постојању, безнадежни у свом бивствовању, у сталном страху од непознате, али увек претеће опасности. Њихова се бесмисао може намирисати док су сами, али и у немогућности остварења међуодноса. Нескладне реченице, успаничени монолози, често противтречни сами себи, помешани са стереотипима, уобичајним фразама и пословицама, стилски су поступци којима наглашава бесмисао у који је сместио своје ликове. Калајџија је врсан и кројењу тескобне атмосфере, немира и запитаности над људском судбином, на тако личном нивоу да га је на моменте тешко одвојити од његових ликова.

Књижевност не мора да буде актуелна, нити ангажована. Али је добро када је доследна себи. Ако вам се догоди да изгубите своју реч, изгубићете и део себе а да то не приметите. Са надом да ће се традиција награде „Чучкова књига“ одржати и да ће одазив на конкурс Народне библиотеке „Бранко Чучак“ бити још већи,

Испред жирија, Саша Губеринић.

Била је част бити део жирија награде „Чучкова књига“. Честитке аутору и посебна захвалност Недељку Симанићу и Маји Михајловић, који су својим ангажовањем помогли при одабиру овогодишњег победника.

Саша Губеринић