• Александра Карађорђевића бр. 6, Хан Пијесак 71360

  • +387 57 555 300

  • nbibhp@teol.net

Милка Колунџић добитница књижевне награде “Чучкова књига” за 2019. годину

19 сеп Добитници награде . Чучкови књижевни сусрети

Милка Колунџић добитница књижевне награде “Чучкова књига” за 2019. годину
19. СЕП
Жири у саставу: Алекса Јанковић, Миланка Благојевић и Весна Ђукановић, донијели су једногласну одлуку да овогодишњи лауреат “Чучкове књиге” буде Милка Колунџић са својом збирком “Камените приче” (Имприматур, Бања Лука 2019).

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА
Камен се може бацати с рамена. Њиме се могу одмеравати снаге поноситих бацача. Може се ставити “за под главу”, па на њему снивати најлепши и најтужнији снови. Може се вештом руком бацати по мирној површини воде и дуго пратити његов скакутави пут, а може се као успомена носити у дну џепа и сваким додиром доживети поново мирис далеких меридијана, звуци морских таласа и пријатељских гласова. Од камена је Микеланђело исклесао Давида. Јерусалим је подигнут од белог камена.
За Милку Кулунџић, овогодишњу добитницу “Чучкове књиге” приче су камените. Нису лаке. Оне носе терете бројних душа које су свој мир или немир проналазиле између каменитих темеља и кровова. Оне су написане да трају, да између својих редова чувају животе који су сваки на свој начин јединствени.
Камените приче лакоћом приповедају згоде и незгоде чланова породице која се ношена разним ветровима просула на све четири стране света.
Зато је Милка ту. Да скупи, обједнини, изрази своју захвалност мајкама, бакама, сестрама, теткама и подари им нови живот у нашој књижевности.
Приче теку по женској линији. Јунакиње се полако ослобађају својих стега, од прве која као своју судбину прихвата тишину, ћутање и одсецањем косе свој крст , у причи “Није бил” , преко “нигде није радила” , до жене која је обучена у униформу поново мало по мало оживела стару камениту кућу по цену да буде сама у селу без становника.
Милка не осуђује. Она износи на сунчеву светлост , једноставношћу свог језика који је зачињен бројним изразима чија објашњења налазимо у ријечнику на крају књиге, лепоту сећања на детињство и незаборавне тренутке истинске нежности које само бака може да пружи својим унуцима. Слика речима судбине женских хероја у различитим животним ситуацијама.
Кроз њене приче се протеже нит туге, која се преплиће помирењем са судбином.
Можда је најпотреснија прича “На сајму 10”:
“Хајде народе! Само данас на вашему сајму! Камени прагови! Онакви какве су радили наши стари.”.
Кроз дијалог сазнајемо да се старе камене куће преко ноћи кваре, узима им се камен да би се зарадио новац. Када се продавац запитан за порекло камена без много размишљања окрене и каже:
“Хех, не брини се ти, ови нико неће препознати као свој. Нема више тих. Њих је давно одувало.”

Срећом, Милкини записи нису.

Председник жирија: Весна Ђукановић